Бугунги дунёда қанча мусулмон бор?

Бугунги дунёда ҳар бешта кишининг бири Исломга эътиқод қилади. Сўнгги 50 йил ичида дунёнинг мусулмон аҳолиси 235%-га кўпайди, ҳозир уларнинг сони 1.6 миллиардни ташкил қилади. 20-асрда Ислом сон жиҳатидан масалан, Франсия, Буюкбритания ва АҚШ каби мамлакатларда  иккинчи дин ўринга чиқиб олди.

 

Мусулмонларнинг сони дунё мамлакатлари бўйича қуйидаги кўринишга эгадир:


Россия – 16 миллион (бошқа манбалар бирмугча бошқароқ рақамларни келтиришадилар.
BBC маълумотида (1999 йил учун) Россияда 26 миллион мусулмон яшайди);
Буюкбритания – 1,6 миллион;
Франция – 5,8 миллион;
А
ҚШ – 7 миллион;
Олмония – 3 миллион;
Италия – 1 миллион;
Индонезия – 182,2 миллион;
Покистон – 146,9 миллион;
Бангладеш – 116,0 миллион;
Ҳиндистон – 109,6 миллион;
Эрон – 63,9 миллион;
Туркия – 61,0 миллион;
Миср – 51,6 миллион;
Нигерия – 40,2 миллион;
Жазоир – 29,1 миллион;
Чин – 29,1 миллион (бу мамлакат аҳолисининг 2,4% ташкил этади);
Марокко – 29,1 миллион;
Ироқ – 21,4 миллион;
Судан – 20,4 миллион;
Эфиопия – 18,3 миллион;
Аф
ғонистон – 18 миллион;
Йемен – 16,1 миллион;
Саудия
 Арабистони – 16 миллион;
Ўзбекистон – 15,9 миллион;
Малайзия – 10,5 миллион;
Мали – 9,4 миллион;
Тунис – 9 миллион;
Сомали – 8,5 миллион;
Сенегал – 7,7 миллион;
Нигер – 7,5 миллион;
Қозоғистон – 6,9 миллион;
Гвинея – 6,5 миллион;
Озорбойжон – 6,1 миллион;
Кот-д’Ивуар – 5,9 миллион;
Ливия – 5,2 миллион;
Тожикистон – 5,2 миллион;
Буркина-Фасо – 5 миллион;
Иордания – 3,6 миллион;
Сурия – 3,5 миллион;
Камерун – 3,1 миллион;
Туркманистон – 3,1 миллион;
Чад – 2,9 миллион;
Гана – 2,8 миллион;
Қирғизистон – 2,8 миллион;
Фаластин – 2,4 миллион;
Мавритания – 2,3 миллион;
Мозамбик – 2,3 миллион;
Сьерра-Леоне - 2,0 миллион;
Босния – 1,8 миллион;
Сербия – 1,8 миллион;
Бирлашган Араб Амирликлари – 1,8 миллион;
Ливан – 1,7 миллион;
Оман – 1,7 миллион;
Малави – 1,5 миллион;
Танзания – 1,5 миллион;
Албания – 1,4 миллион;
Болгария – 1,3 миллион;
Бруней – 1,2 миллион;
Қувайт – 1,2 миллион;
Бенин – 0,95 миллион;
Гамбия – 0,94 миллион;
Того - 0,85 миллион;
Македония – 0,59 миллион;
Ба
ҳрейн – 0,51 миллион;
Комор
ороллари – 0,51 миллион;
Гвинея-Бисау – 0,49 миллион;
Катар – 0,47 миллион;
Жибути – 0,45 миллион;
Сингапур – 0,44 миллион;
Либерия – 0,40 миллион;
Мальдив
ороллари – 0,25 миллион;
Маврикий – 0,19 миллион;
Сахара – 0,13 миллион;
Суринам – 0,10 миллион;
Кипр – 0,04 миллион;
Гибралтар – 0,003 миллион.
 
Britannica Қомуси (Энциклопедияси).

 Бу ерга <islam.ru> дан кўчириб қўйилди.

Юқоридаги маълумотнинг интаернет адреси: 

http://www.islam.ru/lib/douknow/number/

2003 йили Истанбулда ''Хакикат Китобеви Яйыны'' томонидан саксон тўккизинчи марта нашр этилган ''ТАМ ИЛМИХОЛ (САОДАТ-И АБАДИЙЯ)'' китобида таърифлари берилган Жиход ва бошка хил мусулмончиликка оид тушунчаларни куйида келтирамиз:

Жиход, жохил ота-оналарнинг ва дунё манфаатлари йўлида уралашган, харакатда бўлишган папаларнинг ва кайфлари, завклари учунгина зулм ва исканжа этган бошликларнинг алдатганларини, ингратганларини куфрдан, фалокат йўлидан куткормок, уларни куч ишлатиш билан ислом нури ила шарафлантирмокдир. Жиход, исканжа остида ва куфр, ёмонликлар ичида етиштирилган, зулматда колдирилган бечораларнинг ислом нуридан зиё олишларига тусик бўлган диктаторларнинг, мустамлакачиларнинг зарарларини йўк килмок йўлида жонини, молини фидо этмокдир. Инсонларни сўнгсиз Жаханнам азобидан куткормок, сўнгсиз Жаннат неъматларига эриштирмок йўлида куч кўлламок жиходдир.

Юкорида таъриф этилган жиходни якка-якка индивидлар(шахслар) эмас, давлат ва давлатлар амалга оширадилар. Индивидларнинг бошкаларга хужумларига талончилик, варварлик, дейилади. Жиходга катнаша олмаганлар мужохидларга дуо килмоклари фарздир. Кофирлар жиход соёсида золимларнинг зулм ва исканжасидан кутилиб, иймон билан шарафланадилар. Уларнинг орасида исломийятни эшитиб, тушунганларидан кейин иймонга кирмаганларидан ислом давлатининг адолати остида яшашни кабул этганларининг динига, жонига, молига тегинилмайди. Улар ислом адолати, шафкати остида хур ва рохат яшайдилар. Мусулмонларнинг жиход килишлари учун ишлашлари ва кувватланишлари фарздир. Улар ишламасалар, жиход килмасалар бутун инсониятга катта ёмонлик килган бўладилар.

Islomda fanga munosabat(Исломда фанга муносабат):

Исломийят бутун фан сохасида, илм ва ахлокда хар бир ишга, тажрибага ахамият берилишини амр этади. Бундай ишларни килиш фарзу кифоя эканлиги ислом китобларида баён этилгандир. Хатто бирор исломий шахарда фаннинг янги хулосаси ва кўрсатмаси ишларда восита сифатида кўлланилмаган бўлса, у шахарнинг идорачиларини, амрларини исломият масъул ва жавобгар хисоблайди. Хадиси шарифда, (Ўгилларингизга сузишни ва ўк отишни ўргатинг! Хотинларнинг уйда ип игириши на кадар гўзал бир машгулотдир), деб буюрилади. Бу хадиси шарифда, уруш, жанг учун зарур бўлган барча хил маълумотларни, усулларни билишни, хеч бир бўш ўтирмасликни ва ьар доим фойдали ишлар билан машгул бўлишни амр этмоыдадир. Шунинг учун хам бугун ислом миллатининг атом-ядро бомбалари ва уларни мўлжалга етказадиган ракеталар яратиб, сунъий йўлдошлар учириб мусулмончиликни дунёда машхур этиши фарзлардан биридир. Мусулмонлар бундай килмасалар буюк гунох килган бўладилар.

Акл ёрдамида эришилган билимларни исломийят такикламайди ва уларга бирор чегара хам кўймайди. Факат уларнинг накл билимлари билан биргаликда ўрганилишини ва акл илмлари натижаларининг ахком-и исломийяга уйгун, инсонларга фойдали шаклда кўлланилишини талаб килиш билан бирга, уларнинг зулм, исканжа ва фалокат воситасига айланиб колмаслигини амр этади. Маълумки, мусулмонлар бир катор фан кашфиётларининг ижодкорларидир. Масалан, компас мусулмон олимлари тарафидан 687(м. 1288) йилда кашф этилди. Игнали милтик 1282(м. 1866)да ва тўп 762(м. 1361)да кашф этилди ва улар Фатих тарафидан жангларда ишлатилди. Исломийят, исломга карши бўлганларнинг, ислом ахлокини билмаганларнинг дарс ва вазифа исмлари билан илмга киритилган ахлоксизликларнинг, уйдурма тарихларнинг, исломийятга тўнкарилган тўхматларнинг ўкитилишини, ўрганилишини такикламокда ва зарарли, ўта ёмон таргиботлардан сакланишни, фойдали ва яхши билимларнинг ўргатилишини истамокдадир.

Иломийят, фойдали бўлган хар бир илмни, фанни ва тажрибаларни кўллашга амр этган бир диндир. Мусулмонлар фанни севиб, фан олимларининг тажрибаларига ишонишадилар. Шу билан бирга фан олими исми билан юрган фан тахлидчиларининг тўхматларига, ёлгонларига алданмайдилар.

Musulmon kishisining vazifalari(Мусулмон кишисиниг вазифалари):

Мусулмонлар, миллий бирлик ва баробарликка жиддий ахамият бериши, мамлакатларининг ривожланиши учун моддий ва маънавий сохада самарали ишлаши, дин билимларини яхши ўрганиши ва харомлардан сакланиши зарур. Улар Оллох, давлат ва Оллох бандалари олдидаги вазифаларини, бурчларини садокатли адо этмаклари лозим. Мусулмонлар, исломнинг гўзал ахлоки билан безаниб, хеч кимга зарар келтирмасликлари керак. Улар фитнага, анархияга йўл бермасдан, солихларни тўла тўлашлари шарт. Динимиз бизга ана шундай бўлишни амр этмокда. Нафсга ва шайтонга берилмасдан, ёмон таниш-билишларга, кулоксиз-ахлоксиз, исёнчи кишиларга, анархистларга алданмай, Оллоьу таолога карши гунохлардан сакланиш мусулмон кишисининг энг асосий вазифасидир.

Оллоху таоло кулларига уч хил вазифа тайин килди. Улардан биринчиси, хар бир кулнинг шахсий вазифасидир. Яъни хар бир мусулмон, ўзини етук бир шаклда етиштириши, соглигига ахамият бериши, адабли, яхши хулкли бўлиши, ибодатларини килиши, илм ва гўзал ахлок ўрганиши, халол топиши учун мехнат килиши, унинг зарурий ва шахсий вазифасидир. Иккинчи вазифаси, унинг оиласидаги вазифадир. Яъни унинг иккинчи вазифаси, хотини, ота-онаси, болалари ва кардошлари олдидаги вазифаларини килишидир. Учинчи вазифа эса, мусулмоннинг жамият олдидаги вазифасидир. Кўшнилар, ўкитувчи, ўкувчи, оила, карамогида бўлганлар, хукумат ва давлат, барча ватандошлар, дини ва миллати бошка бўлганлар олдидаги вазифалар, хар бир мусулмоннинг учинчи вазифасини ташкил этади. Мусулмон киши, хар кимга яхшилик кўрсатиши, кўли ёки тили билан бирор кимсани хафа килмаслиги, унга зарар бермаслиги, хиёнат килмаслиги, хар кимга фойдали бўлиши, конунларга карши исён этмаслиги, хар кимнинг хакини ва зарурий солихларни вактида тўлаши лозимдир. Оллоху таоло, ислом хукумати ва давлати ишларига аралашмай, аксинча унга ёрдам этишни ва фитналар чикармасликни амр этди.???

Шундай экан, мусулмонларнинг Оллоху таолодан хаё килишлари ва кийналмасликлари, зерикмасликлари лозимдир. Хаё иймондандир. Мусулмон лик хаёси зарурий ва лозимийдир.

Мусулмон киши, хар кимга яхшилик кўрсатиши, кўли ёки тили билан бирор кимсани хафа килмаслиги, унга зарар бермаслиги, хиёнат килмаслиги, хар кимга фойдали бўлиши, конунларга карши исён этмаслиги, хар кимнинг хакини ва зарурий солихларни вактида тўлаши лозимдир. Оллоху таоло, ислом хукумати ва давлати ишларига аралашмай, аксинча унга ёрдам этишни ва фитналар чикармасликни амр этди.

Мусулмонлар, Оллоху таоло такиклаган, зарарли нарсаларни олмайди, кўлланмайди, тингламайди ва уларга карамайди. Хеч кимга ёмонлик килмайди ва истамайди. Хатто ўзига зарар берганларга хам каршилик кўрсатмай, сабр килади. Аксинча, ширин сўз ва табассум билан кулиб, уларга насихат килади. Мусулмонлар, Оллоху таоло амр этган яхши нарсаларни ўрганмок, ўргатмок ва уларни бажармок учун уралашадилар. Фан билимлари, кофирларда бўлса хам, уларни оладилар ва тахлил этадилар. Тарих давомида инсонликнинг устун бир борлик эканлигини тушинмаганлар, ислом динига душманлик килдилар, ёшларни алдатмокка уралашдилар ва хеч нарсага эриша олмай йикилиб-суриниб, бу дунё завкларини колдириб, Жаханнамга кетдилар. Уларнинг жуда кўпларининг исмлари унутилиб, улардан ном-нишон колмади, бирок ислом куёши дунёга ўз нурини ёйишни давом килмокда.

Мусулмонлар, бир-бирларини хурмат киладилар, бир-бирига ёрдамлашадилар. Дин йўлида ва дунё ишларида кийинчиликларга учраганларини дархол куткормокка харакат килишадилар. Улар Рамазон-и шарифга, рўза тутганларга, жомеларга, азонга, намоз ўкиганларга, Оллоь йўлида юрганларга севги ва хурмат кўрсатадилар. Куръони карим ўкилаётганда овоз чикармасдан ва хурмат билан уни тинглайдилар. Куръони каримни хар доим хар кандай китобнинг устига кўядилар ва унинг устига хеч нарса кўймайдилар. Куръони каримни чалги ва ичкилик бўлган ерларда, ўйин орасида, завк ерларида ўкимайдилар. Борди-ю, у мукаддас китоб уйгунсиз ерларда ўкилаётган бўлса ва у ерда ўкишни тўхтатириш имкони бўлмаса, уни тингламай у ердан узоклашадилар. Куръони каримни ёки унинг варакларини, сатрларини ёки сўзлари-калималарини хамда бутун мухтарам исмларни ва ёзувларни хакир ва нотоза жойларда кўриб колсалар, калблари эзилган, ичлари ачиган бир холда уларни дархол ердан оладилар ва тавоф киладилар. Кул ва хайвонлар хакларини назорат киладилар. Кофирларнинг, жумладан турист кофирларнинг хам молларига, жонларига ва шарафларига хужум ёки хиёнат килмайдилар. Солихларини ўз вактида тўлайдилар. Конунларга карши чикмайдилар. Исломнинг гўзал ахлоки билан яшаб, барчанинг севги ва хурматига сазовор бўладилар.

Kofirlarga munosabat(Кофирларга муносабат хакида).

Кофирларга ишониб, уларни мусулмонларга бошлик тайин этмок, мусулмонликни пастлаштириш бўлиб, буюк гунохдир. Бидъат эгаларини, яъни мусулмон шаклига кириб, мусулмонларнинг иймонларини бузишни истаганларни севмаслик, хатто уларнинг саломларига хам жавоб килмаслик, уларнинг зарарларини мусулмонларга тушунтириш ва уларга эшитириш лозимдир. Иймони бўлиб, ибодатлар килиб ва гунохлардан сакланиб юрсаларда, аммо ёлгон шохидлик, нохак хокимлик, ёлгончилик, миш-мишлар, тухмат, хажвия каби харакат, сўз ва ёзувлар билан мусулмонларни ранжитганлар билан сўзлашмаслик ва севишмаслик лозимдир. Иймони бўлиб, ибодат этмаганларга хамда фоиз олиш ва бериш, алкоголли ичимликларни ичиш, кимор ўйнаш каби харомларни килган, лекин мусулмонларни ранжитмаган фосикларга карши бир мунча юмшок муносабатда бўлиб, уларга насихат этиш керак. Бунга карамасдан улар йўлга кирмасалар, уларга салом бермаслик, улар билан кўришмаслик керак. Факат улар касал бўлганларида уларни зиёрат этиб, саломларига жавоб кайтариш лозим. [Сўз, ёзувлар ва кўполлик билан куч ишлатиб мусулмонларга хужум килмаган кофирларга нисбатан ширин сўз ва табассум кўрсатиш лозим, хеч кимга ёмонлик килмаслик керак.]

Кофирларни севмаслик, иймоннинг ыалбдаги аломатидир. [Севмаслик калбда бўлади. Улар ва хамма билан яхши муносабатда бўлиш, хеч кимни хафа килмаслик керак. Факат зарурат ва ихтиёжлар асосида ўткинчи иш шартномалари тузиш мумкин бўлса-да, у калбдан бўлмаслиги ва зарурат ўртадан кўтарилган замон улар битирилиши лозим].

Islomiyatda mol-mulk haqida(Исломийятда мол-мулк хакида).

Оллоьу таолонинг мубох этган, яъни ижозат этган нарсалари нихоятда кўпдир. Улардаги лаззатлар харамларда учрайдиган лаззатлардан янада ортикдир. Мубохлардан фойдаланганларни Оллоху таоло севар, харамдан фойдаланганларни эса, хеч севмас. Акли жойида бўлган ва тўгри тушуна оладиган бирор кимса, ўткинчи бир завк учун эгасининг, яратувчисининг севгисидан кечарми? Затон харамларнинг сони канчалар озчиликни ташкил этади, ахир. Аслида харамларда учрайдиган лаззатлар мубоьларда хам бор бўлиб, улар янада лаззатлирокдир. [Дунё, една сўзининг (калимасининг) муаннесидир, яъни исми тафдилдир. Масдари, дунув ёки диёнотдир. Биринчи масдардан келинса жуда якин, демакдир. (Биз якин бўлган кўкни чироклар билан безадик) аяти калимасидаги дунё(кўк) сўзи ана шундай маънода келмокда. Баъзи

ерларда эса, иккинчи маънода хам кўлланилади. Масалан, (Дений, олчок нарсалар малъундир), дейилган хадиси шарифда шундайдир. Яъни дунё малъундир, маъносини бермокда. Олчок нарсалар, Жаноби Хакнинг нахй-и иктизойи ва нахй-и гайр-и иктизойисидир. Яъни харам билан макрухлардир. Бу холда, Куръони каримда таъкидланиб, ёмон, дейилган дунё - бу харамлар ва макрухлардир.

Мол-мулк эса, ёмонланмаётир. Чунки Жаноби Хак молга хайр исмини бермокда. Бу сўзимизга исбот ва васика сифатида, барча маьлуклар ва инсонлардан устунликда иккинчиси хисобланган Иброхим халийл-ур-рахмнинг молини кўрсатамиз. Унинг кенг далалар ва водийларни тўлдирган жуда кўп чорваси бўлиб, улардан ярим миллиони факат сигирлар эди. Бундан кўринаяптики, исломият дунё молини ёмонламаяпти. Иброхим пайгамбарнинг бу кадар бадавлат бўлиши фикримизга исбот бўла олади.

Mo`jiza!

Falastinliklar ajoyib qo`zichani ko`rishga shoshilmoqdalar, deb yozadi bbcrussiab.com saiti.

Животное появилось на свет в день гибели шейха Ясина

Ajoyib qo`zichoqni ko`rishni istagan Falstinliklar Hevron shahariga borishga shoshilmoqdalar.

UChunki u erda yangi tugilgan qo`zichoqning junlarida shunday gullar borki, unda (rasmda ko`rib turibsiz) oq junlar bilan yaxshi o`qiladigan qilib Olloh va Muhammad so`zlari yozib qo`yilgandi.

Qo`zichoqning egasi Yohyo Atrashning Reyter agentligiga xabar qilishicha jonivar HAMAS rahbari shayx Ahmad Yasin o`ldirilgan kuni tug`ilgan. Yohyo Atrashning fikricha bu hol “Ollohning ajoyib-garyib qudrati isbotidir”. Qo`shimcha qilib, “bu hodisa biz uchun ibrat, dars bo`lmog`i kerak-deydi Yohyo Atrash- Jafokashlar hech qachon anchayin o`lmaydilar”. Maqolaning ruscha matni quyidagi adresda e’lon qilingan:

Bbcrussian.com

http://news.bbc.co.uk/go/pr/fr/-/hi/russian/life/newsid_3590000/3590861.stm

Data I vremya publikatsi : 2004/04/01 15:01:17 GMT

Eslatma: Shayx Ahmad Yasin 22 marta kuni Isroil bosqinchilari tomonidan o`ldirilgan.

DIN HAQIDA(ДИН ХАКИДА):

Суннийларнинг шиалар тўгрисидаги ўнта нотўгри тушунчалари хакида

00:25 16.03.2004

Мусулмонларнинг суннийлар ва шиаларга бўлиниши Ислом тарихида гўзал бўлмаган бир холни кўрсатади. Шунинг учун бу икки гурух орасидаги ёлгон ва баъзи тўкиб чикарилган тушунчаларни йўкотиш зарур. Мана масалан, шиаларга нисбатан суннийларда канча хато тушунчалар бор. Бу маълумотларни ёзишдан аввал мен Америкада яшовчи иккита шиа диний олимлари доктор А.С. Хошим(Вашингтон) ва имом Мухаммад Али Елахи (Детроит)лар билан сўзлашдим ва маслахатлашдим. Энди каранг:

1. Шиаларда бошка Куръон бор. Улар Qуръонга яна 10-та сура кўшишганлар.

Раддия: Бу нотўгри. Шиалар уйларида ва мажидларида тутадиган Куръонларни мен бир неча марта ўкиб кўрганман. Шу сабаб тўла ишонч билан тасдиклайманки, шиалардаги Куръон суннийлардагисидан хеч фарк килмайди. Мен якинда касалхонада бир эронлик аёлга ёрдамлашдим, Ундан Куръонини бериб турушни сўрадим ва уни харфма-харф ўкиб чикдим. У араб тилида ва хакикий Куръонга мутлок мос келарди.

2. Шиаларнинг ичида Алини худо хисобловчилар бор.

Раддия: Бу ёлгъон. Хатто Али (у Аллохнинг рахматларига сазовар бўлсин) хакида шундай фикрга боришнинг ўзи буюк гунохдир, динсизликдир. Хали Али хазратлари замонида Али худо дейдиган бир гурух бор еди. Улар хакида хабар топган Али(У Аллохнинг рахматига сазовар бўлсин) уларни шафкатсиз жазога тортгандилар.

3. Шиалар бошкача шахадад келтирадилар ва Азанга кўшимча сўзлар киритишганлар.

Раддия: Исломни кабул этиш Шахадади шиаларда хам айни суннийлардагидек. Азан масаласига келсак баъзи шиалар ” Али-Худога якин”, “Али-Худо тарафидан берилган диний рахбар” сўзларни кўшишади. Аммо улар азан ўрнида эмас

4.Шиалар суннат( ихтиёрий намозлар бўлиб, Пайгамбаримиз хазратлари(САВ) бажарган фарзлардан ташкари намозлар) намозларини килмайдилар.

Раддия: Шиалар хам умумий сони 36 ракаъат намоз киладилар. Факат шиалар суннат намозлари деб эмас, балки наъфил намозлари, деб киладилар.

5. Баъзи шиалар фаришта Жибраил (ас) адашиб Алига( Аллох рахмат етсин) келиш ўрбнига Мухаммадга(САВ) келган дейишадилар.

Раддия: Бу ёлгъон. Бундай хатога хеч бир шиа йўл кўймайди. Бундай фикрларга факат жиннилар ва динсизларгина бориши мумкин.

6. Шиалар учта хак халифалар-Абу Бакр Сиддик, Умар ва Усмонга тўхмат киладилар ва уларнинг устидан масхалайдилар. Шунингдек Пайгамбар хазратларининг халоли жуфти Ойшани хам масахаралаб, унга тўхмат киладилар.

Раддия: Шиалар хар учала халифани Пайгамбар Мухаммад (САВ)нинг содик йўлдошлари, деб хисоблайдилар ва мусулмонларнинг муносиб рахбарлари бўлган, деб биладилар. Шиалар факат уларни диний рахбарлар, яъни имомлар, деб хисобламайдилар. Масалан, она тарафидан Абу Бакрга таколадиган имом Жафар ас-Садик(унга Аллохнинг рахмати бўлсин) биринчи хак халифа хакида, “У менга иккинчи марта тугилишимга сабабчи бўлди”, деган эди. Ойша(Унга алох рахмат айлаган бўлсин) эса, шиалар учун хам барча мусулмонларнинг онаси хисобланади. Али уни Туялар жангидан сўнг Басрадан Мадинага жўнатиб унга жуда катта хурмат ижор килганди. Агар борди-ю кайсидир шиалар уч халифага ва Ойшага(уларнинг хаммасига Аллохнинг рахматлари бўлсин) кандайдир хурматсизлик килган бўлсалар, улар дархол тавба килишлари шарт.

7. Шиалар беш марталик кунлик намозларни биттага бирлаштириб уни факат кечкурун бажарадилар.

Раддия: Бу нотўгри. Эрондаги ва Америкадаги шиа масжидларида беш вакт намозлар нормал ўз вактида бажарилади. Аммо баъзи доимий иш билан банд бўлган шиалар пешин ва аср намозларини хамда шом ва хуфтон намозларини qўшиб бажарадилар. Бирок шиа олимлари намозларни ўз вактида килинишини тавсиыя этадилар ва талаб киладилар. Шиалар намозларнинг йигиб ўкилишини яхши хол эмас, деб хисоблайдилар. Шунга карамасдан намоз килмагандан кўра уларнинг килингани маъкул, дейишадилар.

8. Шиалар закаат бермайдилар.

Раддия: Бу ёлгон. Улар ўз жамгармаларининг 2,5%(киркдан бири)дан ташкари кўшимча яна 20%(бу хумс, деб аталади) закаат берадилар. Бирок улар закаатларни харомхўрликка ўрганган хукуматга тўлашдан кўра бевосита мухтожларнинг ўзларига беришни тўгри, деб хисоблайдилар

9. Шиалар вактинчалик никохларга(мута’ага) амал киладилар.

Раддия: Пайгамбар Мухаммад(САВ) ба’зи холларда истисно сифатида ватинчалик никохга ижозат берганди. Бироз сўнгроq эса, У ундай никохларни Qиёмат Кунига кадар ман этканди. Яъни алкогол ичимликлар ичиш ман килиниши кандай аста-секин амалга оширилган бўлса, вактинчалик никох хам шундай аста-секин ман килинганди. Шунга карамасдан баъзи шиалар заруриятига караб бу никохни никохсиз алокадан яхши хисоблайдилар.

10. Шиалар имомларни гунохсиз хисоблаб, уларни пайгамбарлардан (уларга Аллохнинг рахматлари бўлсин) юксак кўйишади.

Раддия: Бу нотўгри. Бутун пайгамбарлар(уларнинг барчасини Аллох рахмат килсин) тугилишдаёк пайгамбарлик даражалари билан тугиладилар ва демак, улар имомлардан юкори турадилар. Сўнгги пайгамбар(САВ) Исломни келтирди, билим ва илмни таркатувчидир. Шиалар факат Али(Аллох ундан рози бўлсин)ни имом хисоблаб, Мухаммадни(САВ)ни пайгамбар(наби), Аллох вакили(расуллолох) ва рахбар(имом) хисоблайдилар.

Ислом.ру-дан олинган

Sunniylarning shialar to`g`risidagi 10-ta noto`g`ri tushunchalari haqida.

Shahid Asar islom.ru

Musulmonlarning sunniylar va shialarga bo`linishi Islom tarixida go`zal bo`lmagan bir holni ko`rsatadi. Shuning uchun bu ikki guruh orasidagi yolg`on va o`ylab chiqarilgan tushunchalarni yo`qortish zarur. Mana masalan, shiatlarga nisbatan sunniylardagi xato tushunchalar. Bu ma’lumotlarni yozishdan avval Amerikada yashovchi ikkita shia diniy olimlari doctor A.S. Hoshim(Vashington) va imamom Muhammad Ali Elahi (Detroit)lar bilan maslahatlashdim.

1. Shialarda boshqa Qu’on bor. Ular Qur’onga yana 10-ta sura qo`shganlar.

Raddiya: Bu no`g`ri. Shialar uylarida va majidlarida tutadigan Qur’onlarni men bir necha marta o`qib ko`rganman. Shu sabab to`la ishonch bilan tasdiqlaymanki, shialardagi Qur’on sunniylardagisidan hech farq qilmaydi. Men yaqinda kasalxonada bir eronlik ayolga yordamlashdim, Undan Qur’onini berib turushdi so`radim va uni harfma-harf o`qib chiqdim. U arab tilida haqiqiy Qur’onga mutloq mos kelardi.

2. Shialarning ichida Alini xudo hisoblovchilar bor.

Raddiya: Bu yolg`on. Hatto Ali(u Allohning rahmatlariga sazovar bo`lsin) haqida shunday fikrga borishning o`zi buyuk gunohdir, dinsizlikdir. Hali Ali hazratlari zamonida Ali xudo deydigan bir guruh bor edi. Ular haqida xabar topgan Ali(U Allohning rahmatiga sazovar bo`lsin) ularni shafqatsiz jazoga tortilgandilar.

3. Shialar boshqacha shahadad keltiradilar va Azanga qo`shimcha so`zlar kiritishganlar.

Raddiya: Islomni qabul etish Shahadadi shialarda ham ayni sunniylardagidek. Azan masalasiga kelsak ba’zi shialar ” Ali-Xudoga yaqin”, “Ali-Xudo tarafidan berilgan diniy rahbar” so`zlarni qo`shishadi. Ammo ular azan o`rnida emas

4.Shialar sunnat( ixtiyoriy namozlar bo`lib, Payg`ambarimiz hazratlari(SAV) bajargan farzlardan tashqari namozlar) namozlarini qilmaydilar.

Raddiya: Shialar ham umumiy soni 36 raka’at namoz qiladilar. Faqat shialar sunnat namozlari deb emas, balki na’fil namozlari, deb qiladilar.

5. Ba’zi shialar farishta Jibrail (as) adashib Aliga( Alloh rahmat etsin) kelish o`rbniga Muhammadga(SAV) kelgan deyishadilar.

Raddiya: Bu yolg`on. Bunday xatoga hech bir shia yo`l qo`ymaydi. Bunday fikrlarga faqat jinnilar va dinsizlargina borisi mumkin.

6. Shialar uchta haq halifalar-Abu Bakr Siddiq, Umar va Usmonga to`hmat qiladilar va ularning ustidan masxalaydilar. Shuningdek Payg`ambar hazratlarining haloli jufti Oyshani ham masaxaralab, unga to`xmat qiladilar.

Raddiya: Shialar har uchala halifani Payg`ambar Muhammad (SAV)ning sodiq yo`ldoshlari, deb hisoblaydilar va musulmonlarning munosib rahbarlari bo`lgan, deb biladilar. Shialar faqat ularni diniy rahbarlar, ya’ni imomlar, deb hisoblamaydilar. Masalan, ona tarafidan Abu Bakrga taqoladigan imom Jafar as-Sadiq(unga Allohning rahmati bo`lsin) birinchi haqaxalifa haqida, “U menga ikkinchi marta tugilishimga sababchi bo`ldi”, degan edi. Oysha(Unga aloh rahmat aylagan bo`lsin) esa, shialar uchun barcha musulmonlarning onasi hisoblanadi. Ali uni Tuyalar jangidan so`ng Basradan Madinaga jo`natib juda katta hurmat izhor qilgandi. Agar bordi-yu qaysidir shialar uch xalifaga va Oyshaga(ularning hammasiga Allohning rahmatlari bo`lsin) qandaydir hurmatsizlik qilgan bo`lsalar, ular darhol tavba qilishlari shart.

7. Shialar kunlik besh martalik namozlarni bittaga birlashtirib uni faqat kechqurun bajaradilar.

Raddiya: Bu noto`g`ri. Erondagi va Amerikadagi shia masjidlarida normal besh vaqt namozlar bajariladi. Ammo ba’zi doimiy ish bilan band bo`lgan shialar peshin va asr namozlarini hamda shom va hufton namozlarini qo`shib bajaradilar. Biroq shia olimlari namozlarni o`z vaqtida qilinishini tavsiya etaidilar va talab qiladilar. Shialar namozlarning yig`ib o`qilishini yaxshi hol emas, deb hisoblaydilar. Shunga qaramasdan namoz qilmagandan ko`ra qilingani ma’qul, deyish ham yomon emasdir.

8. Shialar zakaat bermaydilar.

Raddiya: Bu yolg`on. Ular o`z jamg`armalarining 2,5%(qirqdan biri)dan tashqari qo`shimcha yana 20%(bu hums, deb ataladi) zakaat beradilar. Biroq ular zakaatlarni haromxo`rlikka o`rgangan hukumatga to`lashdan ko`ra bevosita muhtojlarning o`zlariga berishni to`g`ri, deb hisoblaydilar

9. Shialar vaqtinchalik nikohlarga(muta’aga) amal qiladilar.

Raddiya: Payg`ambar Muhammad(SAV) ba’zi hollarda istisno sifatida vaqtinchalik nikohga ijozat bergandi. Biroz so`ngroq esa, U unday nikohlarni Qiyomat Kuniga qadar man etkandi. Ya’ni alkogol ichimliklar ichish man qilinishi asta-sekin amalga oshirilgani singari vaqtinchalik nikoh ham asta-sekin man qilingandi. Shunga qaramasdan ba’zi shialar zaruriyatiga qarab bu nikohni nikohsiz aloqadan yaxshi hisoblaydilar.

10. Shialar imomlarni gunohsiz hisoblab, ularni payg`ambarlardan (ularga Allohning rahmatlari bo`lsin) yuksak qo`yishadi.

Raddiya: Bu noto`gri. Butun payg`ambarlar(ularning barchasini Alloh rahmat qilsin) tug`ilishda payg`ambarlik darajalari bilan tug`iladi va demak, ular imomlardan yuqori turadilar. So`nggi payg`ambar Islomni keltirdi, bilim va ilmni tarqatuvchidir. Shialar faqat Ali(Alloh undan rozi bo`lsin)ni imom hisoblab, Muhammadni(SAV)ni payg`ambar(nabi), Alloh vakili(rasulloloh) va rahbar(imom) hisoblaydilar.

Islom.ru-dan olingan.

 

Hosted by uCoz