Бугун 2004 йил 31 март, чоршанба, йилнинг 91-куни, бу йилдан яна 275 кун колди.

Bugun 2004 yil 31 mart, chorshanba, yilningаа 91-kuni, bu yildan 275 kun qoldi.

Bugunning fikri: " Бу аклли бўлиш учуна этарли эмас. Бирок ундан яхшигина фойдаланиш керак. аBu aklli bo`lish uchun eatrli jemas. Birok undan jaxshigina foydalanish kerakФ- Rene Dekart, fransuz faylasufi, matematik( франсуз файласуфи, математик)(1596-1650).

1596: Mashhur geometr, faylasufа Rene Dekart tugildi. Машхур геометр, файласуф Рене Декарт тугилди.

 

1717:Rossiyaа podshohi Petr I muhim davlat jinojatlarini tergov kiladigan Yashirin idora tashkil etdi. Россия подшохи Петр I мухим давлат жиноятларини тергов киладиган Яширин идора ташкил этди

 

1889: JeiТfel minorasi ochildi.а Эйфел минораси очилди.а

 

1901: Ilk УMercedecФ jasaldi. 1901: Илк УMercedecФ ясалди.

а

1914: Portugalija futbol federatsiyasi tuzildi. Португалия футбол федератсияси тузилди.

 

1917: Ko`shma Shtatlar Virgin orollarini Daniyadan tortib oldi.а Кўшма Штатлар Виржин оролларини Даниядан тортиб олди.а

 

1918: AKSh-da ilk dafa yozgi vaktga o`tildi. АКШ-да илк дафа ёзги вактга ўтилди

 

1940: T-34а sovet tanklarining Xarkovdan Moskvagacha muvofakkiyatli yugurib o`tkanlaridan so`ng ularni chikara boshlashga karor berildi. Т-34а совет танкларининг Харковдан Москвагача мувофаккиятли югуриб утканларидан кейин уларни кўплаб ишлаб чикаришга карор берилди.а

 

1948: AKSh Цning sobik vitzeprezidenti Albert Gor tugildi.АКШ Цнинг собик витзепрезиденти Алберт Гор тугилди.

1949:а Newfoundland Kanadaning o`ninchi vilojati etib tasdiklandi. Newfounland Канаданинг ўнинчи вилояти этиб тасдикланди.

а1986: Meksikada boing 727 samoleti avia falokatidaа 167 kishi halok b o`ldi.а Мексикада боинг 727 самолети авиа фалокатидаа 167 киши халок бўлди.а

1991: Varshava shartnomasi harbiн ittifok sifatidaа eng s o`nggi kunini нфshadi. Варшава шартномаси харбий иттифок сифатидаа енг сўнгги кунини яшади.а

 

....: Bugun Ozorbojonlar genotsidi kurbonlari kunidir. Бугун Озорбойжонлар генотсиди курбонлари кунидир.а

Paridagijа Eifel minosiga kurilganiga 115 IТil to`ldi. Parij nimasi bilan ko`zga tashlanadi? Eifel minorasi bilan albatta.а Bundan 115 IТil mukaddam Gyustav Eifele Parijdagi bujuk minorani yaratdi.аа Shunisi ааааааааа qiziqki, bugun Fransiya paytaxtining timsoliga aylangan bu minora bir zamonlar Parijliklar tarafidan qabul qilinmagan edi.а Uni kurush ikki yarim iil vakt olgan bo`lsa-da, birokа u qurulib bitgandan so`ng juda uzok matbuotda va jamijatda qattiq tankid qilingandi. Minoraning tanqidchilariа bu buyuk temirdan yasalgan konstruksiya shahar ko`rinishini buzadi, deyishardi.

Nimaа bo`lganda ham minora kurilib ishga tushirildi. Nihoyatа 1889 yil 31 martdaа uning boshiga Fransiya bayrog`i ilindi. Undan so`ngа esa, o`sha zamon Parij intelektuallari tomonidan olabo`jiga aylantirgan minora Parijning go`zal bezagigaа va butun duyjodan sahayohatchilarni o`ziga jalb etyvchi mashhur erga aylandi. Qisqasi uning 115 yil umri davomida bu minorani 200 million kishi tomosho qildi.

Minoraа kechkurunlari, ya;ni unga urnatilgan lampalar yongan zamon juda chiroyli ko`rinadi. Bundan 115 IТil mukaddam unda o`n mingta gaz lampalar yonardi. 1900 yilda esa, elektrik lampalar o`rnatildi. Hozirgi oltin rang yoritgichlar 1985 yil 31 martdagina o`rnatilgan, xolos. O`tgan yili esa ularga lob etib yonib uchuvchi kumush lampalar o`rnatildi. Ular har bir soatning boshida o`n minutga yondiriladi. U zamon bu minora nihojatda guzalа ko`rinadi. Uа vakt chindan ham minoradan ko`z uzgingiz kelmaydi.а

аПариждаги Эйфел минораси курилганига 115 йил тўлди. Париж нимаси билан кўзга ташланарди, дерсиз? У Эйфел минораси билан албатта.а Бундан 115 Йил мукаддам Гюстав Эйфел Париждаги буюк минорани яратди.аа Шуниси кизикки, бугун Франсия пайтахтининг тимсолига айланган бу минора бир замонлар Парижликлар тарафидан кабул килинмаган эди.а Уни куруш икки ярим йил вакт олган бўлса-да, бирока у курулиб битгандан сўнг жуда узок вакт матбуотда ва жамиятда каттик танкид килинганди. Миноранинг танкидчилари бу буюк темирдан ясалган конструксия шахар куринишини бузади, дейишарди.

Нима бўлганда хам минора курилиб ишга туширилди. Нихоята 1889 йил 31 мартдаа унинг бошига Франсия байроги илинди. Ундан сўнг эса, ўша замон Париж интелектуаллари томонидан олабўжига айлантирган минора Парижнинг гўзал безагигаа ва бутун дунёдан саёхатчиларни ўзига жалб этувчи машхур саёхатгохга айланди. Кискаси унинг 115 йил умри давомида бу минорани 200 миллион киши томошо килди.

Минора кечкурун унга урнатилган лампалар ёнган замон жуда чиройли кўринади. Бундан 115 йил мукаддам унда ўн мингта газ лампалар ёнарди. 1900 йилда эса, электрик лампалар ўрнатилди. Хозрги олтин ранг ёритгичлар 1985 йил 31 мартдагина рнатилган, холос. Ўтган йили эса уларга лоб этиб ёниб учувчи кумуш лампалар ўрнатилди. Улар хар бир соатнинг бошида ўн минутга ёндирилади. У замон бу минора нихоятда гўзал кўринади. У вакт чиндан хам минорадан кўз узгингиз келмайди.аа

/  (c) РИА "Новости". Самые горячие новости от РИА "Новости" ааааааааа

Gurjiston va NATO hamkorligining yangi plani ishlaqilmoqda.

NATO-ning Bryusseldagi shtab-uiida Revaz Beshidze rahbarligidagi Gur jiston Tashki ishlar vazirligi Harbii delegatsiyasi uchrashuv olib bormokda va u erda Guryiston va NATO o`rtasidagi hamkorlikning yangi plani haqida muhakama ketmokda.

Gurjiston delegatsiyasi o`z vizitini 7 aprelda tugatadi.

аGurjiston 2002 dekabrida NATOning Parijda o`tkazilgan yigilishida NATO-gaа aТzo bolish niyatini o`rtaga chikargandi.а Gurjiston Ovroatlantik blokka qo`shilib ketishni o`z tashkiy siyosatining ahamiyatli qisnmidan iborat, deb hisoblaydi.

Гуржистон ва НАТО хамкорлигининг янги плани ишлаб чикилмокда.

НАТО-нинга Брюсселдаги штаб-уйида Реваз Бешидзе рахбарлигидаги Гуржистон Ташки ишлар вазирлиги Харбий делегатсияси учрашув олиб бормокда ва у ерда Гуржистон ва НАТО ўртасидаги хамкорликнинг янги плани хакида мухакама кетмокда.

Гуржистон делегатсияси ўз визитини 7 апрелда тугатади.

Гуржистон 2002 декабрида НАТОнинг Парижда ўтказилган йигилишида НАТО-га аъзо бўлиш ниятини ўртага чикарганди.а Гуржистон Овроатлантик блокка кўшилиб кетишни ўз ташкий сиёсатининг ахамиятли кисмидан иборат, деб хисоблайди. /  (c) РИА "Новости". Самые горячие новости от РИА "Новости"

NATO УOrtaerdengizФ munosabatlarini jonlantishni rejalashtirmoqda.

НАТО УЎртаденгиз муносабатлариниФ жонлантишни режалаштирмокда.

Hozir NATOа rahbariyat Bryusselda bir qancha tashabbuslar ustida ishlamoqda. Ular bu iil yozdaа NATO-ga a`zo davlar Istambul sammitiga tasdiqqa kiritiladi.

Bu haqda AQSH davlat kotibining ovropa masalalari bo`yichaа yordamchisiа Robert Bradtke jurnalistlarga so`zladi. Uning so`ziga ko`raа o`sha tashabbuslarning biri NATO doirasida tuzilgan va УO`rtaerdengiz munosabatiФ, deb nom olgan ettita o`rtaerdengiz davlatlarini jonlantirishdan iboratdir.

NATO-daа УO`rtaerdengiz munosabatiФ guruhi 1994 yili tuzilgan bo`lib, u regionda havfsizlikni mustahkamlashga karatilgandir. Bu munosabatlarning qatnashchilari NATO a`zolari va ettita o`rtaerdengiz davlatlari-Jazoirhir, Misr, Iordaniya, Isroil, Mavritaniya, Morokko va Tunislardan tashkil topadi.

Хозир НАТО рахбариятиа Брюсселда бир канча ташаббуслар устида ишламокда. Улар бу йил ёздаа НАТО-га аъзо давлар Истамбул саммитига тасдикка киритилади.

Бу хакда АКШ давлат котибининг овропа масалалари бўйичаа ёрдамчисиа Роберт Брадтке журналистларга сўзлади. Унинг сўзига кўраа ўша ташаббусларнинг бири НАТО доирасида тузилган ва УЎртаерденгиз муносабатиФ, деб ном олган еттита ўртаерденгиз давлатларини жонлантиришдан иборатдир.

НАТО-да УЎртаерденгиз муносабатиФ гурухи 1994 иили тузилган бўлиб, у регионда хавфсизликни мустахкамлашга каратилгандир, деб хисоблашади. Бу муносабатларнинг катнашчилари НАТО аъзолари ва еттита ўртаерденгиз давлатлари-Жазоир, Миср, Иордания, Исроил, Мавритания, Морокко ва Тунислардан ташкил топган.

/  (c) РИА "Новости". Самые горячие новости от РИА "Новости"

Бугун 2004 йил 30 март, сешанба, айилнинг 90-куни, бу йилдан яна 276 кун колди. Bugun 2004 yil 30 mart, seshanba, yilning 90-kuni, bu yildan yana 276 kun qoldi.

Бугуннинг филри: УБутун одамзоти уч хил бўлади: бири кимирламас, бошкаси харакатда, учинчиси эса кўчиб юрувчидирФ-араб маколиааааааааааа

Associated Press va mail.ruа хабарларига кўра тарихда бугун содир бўлган энг мухим вокеалар куйидаги саналарда бўлиб ўткан экан(Associated Press va mail.ruааа xabarlariga ko`ra tarixda bugun sodir bo`lgan eng muhim voqealar quyidagi sanalarda bo`lib o`tkan ekan):

1981 yil 30 martda AQSh prezidenti R.Reyganga suiqasd qilindi va u yarador bo`ldi . U bilan birga matbuot kotibi James Bradi ham yaralandi(АКШ президенти Р.Рейганга суикасд килинди ва у ярадор бўлди . У билан бирга матбуот котиби Жемес Бради хам яраланди).аа

1822:а Florida Qo`shma Shtatlarga qo`shib olindi( Флорида Кўшма Штатларга кўшиб олинди).аа

1870:а Texas Qo`shmaа Shtatlarga qo`shildi( Техас Кушмаа Штатларга кўшилди).

1945: Ikkinchi Jahon urushi vaqtida Sovet ittifoqi Avstriyaga bostirib kirdi (Иккинчи Жахон уруши вактида Совет иттифоки Австрияга бостириб кирди).

2002: Angliyaning Ona qirolichasi 101 yoshida vafot qildi( Англиянинг Она кироличаси 101 ёшида вафот килди).а

1867: Rossiya va Amerika Qo`shma Shtatlari orasida Alyaskani 7,2 mln dollarga sotish haqida shartnoma imzolandi (Amerika tarafidan davlat kotibiа William H. Seward qatnashdi ( Россия ва Америка Кўшма Штатлари орасида Аляскани 7,2 млн долларга сотиш хакида шартнома имзоланди. Америка тарафидан давлат котибиа William H. Seward акатнашди)

 

1853:Gollandiyalik Vinsent Van Gog tugildi(1890 yilda vafot etgan). U sanТatda postimressionizmning asosiy vakillaridan bir hisoblanardi (Голландиялик Винсент Ван Гог тугилди(1890 йилда вафот этган). У санъатда постимрессионизмнинг асосий вакилларидан бир хисобланарди).

 

Aleksandr Kvasnevskiy Ukraina Polsha yilini ochdi.

RIA УNovostiФ agentligi xabariga ko`ra bugun kechqurun Kvasnevskiy va Ukraina prezidenti Leonid Kuchma Ukrainada Polsha yili tantanali yig`ilishining ochilishida qatnashadilar.

УPolsha va Ukraina birgalikda OvropagaФ shiori ostida o`tkaziladiga Ukrainada Polsha yili bu ikki mamlakat orasidagi aloqalarda juda barakali bo`ladigan ko`rinadi. Masalan, ular Kiev-Varshava teleko`prugi, Polshaning Ovroittifoqqa kirishi munosabati bilan konferensiya o`tkazishni rejalashtirmoqdalar. Savdo-iqtisodiy munosabatlarni rivojlantirish bo`yicha ham 20 ta tadbir o`tkazishmoqchilar.а

Александр Квасневский Украинада Полша йилини очди.

РИА УНовостиФ агентлиги хабарига кўра бугун кечкурун Квасневский ва Украина президенти Леонид Кучма Украинада Полша йили тантанали йигилишининг очилишида катнашадилар.

УПолша ва Украина биргаликда ОвропагаФ шиори остида ўтказиладиган Украинада Полша йили бу икки мамлакат орасидаги алокаларда жуда баракали бўладиган кўринади. Масалан, улар Киев-Варшава телекўпруги, Полшанинг Овроиттифокка кириши муносабати билан конференсия ўтказишни режалаштирмокдалар. Савдо-иqтисодий муносабатларни ривожлантириш бўйича хам 20 та тадбир ўтказишмокчилар. /  (c) РИА "Новости". Самые горячие новости от РИА "Новости"

Kondaliza Rays ko`rsatma berishdan qochmoqda.

AQSH prezidentining milliy xavfsizlik bo`yicha yordamchisiаааааааааааааааааааааааааааааааааа K.Rays 11 sentyabr voqealarini tekshituvchi komissiyagaа ochiq ko`rsatma berardim, ammo bunga AQSh konstitutsiyasi yo`l bermaydi, degan maТnoda bayonot berdi.а Bu haqda FOX telekompaniyasiga asoslanibа Grani.ru xabar tarqatdi.

 

Кондализа Райс курсатма беришдан кочмокда.

АКШ президентининг миллий хавфсизлик бўйича ёрдамчиси К.Райс 11 сентябр вокеаларини текшитувчи комиссиягаа очик кўрсатма берардим, аммо бунга АКШ конститутсияси йўл бермайди, деган маТнода баёнот берди.а Бу хакда ФОХ телекомпаниясига асосланиба Грани.ру хабар таркатди. 2004-03-29 08:44:47

 

T Тошкентдаги портлашларга "Чорсу" бозорида бир кекса бозорчининг ўлдирилиши сабаб бўлган.

 

Экстремал журналистика Марказий эксперти Инера Сафаргалиева хабарига кўра 28 март куни Тошкентдаги УЧорсуФ бозорида милитсия ходимлари сотувчи бир кексани аявсиз савалаганлар. У кекса тоёкка чидай олмай ўша ердаёк ажон узган.

 

УОзодликФ радиосининг ўзбек хизмати мухбири Хусниддин Кутбиддинов бу факт хакида маълумот тўплаш учуна вокеа содир бўлган ерга етиб келган. У сотувчилар билан бироз сухбатлашиб, бозордаги милитсия бўлимига кирган. Бирок милитсия ходимлари бирорта маТлумот беришдан кескин бош тортишган. Хатто улар журналистнинг у ердан чикиб кетишини талаб килишган.

а

Вокеа содир этилган жойга етиб келишган Тошкент шахар ички ишлар Бош Бошкармаси вакиллари хам курбон хакида журналистга маълумот беришдан бош тортганлар.

 

Хукук тартибот УкўрукловчилариФ ходимлари бозорда ўтирган барча сотувчиларга бўлиб ўткан вокеа хакида хеч кимга хеч нарса демасликларини каттик тайинлаб кўйишганлар.

2004-03-30 20:25:28

2004 йил, 30 мартааааааааа Kavkazcenter

 

Toshkentdagi portlashlarga УChorsuФ bozorida bir keksa bozorchiningа o`ldirilishi sabab bo`lgan.

Jekstremal zhurnalistika Markaziy eksperti Inera Safargalieva xabariga kura 28 mart kuni Toshkentdagi УChorsuФ bozorida militsiya xodimlari sotuvchi bir keksani ayavsiz savalaganlar. U keksa tayokka chiday olmay o`sha erdayok jon uzgan.

 

УOzodlikФ radiosininy o`zbek xizmati muxbiri Xusniddin Qutbiddinov bu fakt haqida maТlumot to`plash uchunа vokea sodir bo`lgan erga etib kelgan. U sotuvchilar bilan biroz suhbatlashib, bozordagi militsija bulumiga kirgan. Birok militsija hodimlari jurnalistga birorta maТlumot berishdan keskin bosh tortishgan. Hatto ular jurnalistning u erdan chikib ketishini talab kilishgan.

а

Vokea sodir etilgan joyga etib kelishgan Toshkent shahar ichki ishlar Bosh Boshkarmasi vakillari ham kurbon hakida jurnalistga maТlumot berishdan bosh tortganlar.

 

Hukuk tartibot УkuruklovchilariФ hodimlari bozorda o`tirgan barcha sotuvchilarga bo`lub o`tkan vokea hakida hech kimga hech narsa demasliklarini kattik tayinlab ko`yishganlar.

2004-03-30 20:25:28

2004 йил, 30 март аааааааааKavkazsenter

 

Тошкентда яна портлашлар, отишма кетаяпти

Бир катор оммавий ахборот воситаларининг хабарларига караганда, бугун эрталаб

Тошкентда милиция ходимларига карши каратилган янги портлашлар юз берди. Шохидларнинг билдиришича, биринчи портлаш эрталаб соат 8-15 да Тошкент трактор заводи якинидаги ДАН пости олдида содир бўлган. Хабарларга кўра, бунда ичига портловчи модда жойлаштирилган "Тико" автомашинаси портлатилди. "TRIBUNE-uz" сайтининг ёзишича, иккинчи портлаш Тошкент шимоли-шаркидаги Акушерлик ва гинекология институти якинида содир бўлган. "Интерфакс" хабарига кўра эса, бугун Тошкент якинидаги Чорвок сув омборини хам портлатишга уриниш бўлди. Лекин бу борада хозирча бошка маълумотлар йўк.

Айни манбанинг билдиришича, Тошкент вакти билан соат 13-15 да мазкур портлашларни уюштирган гурух аъзолари билан хукук-тартибот ва хавфсизлик идоралари ходимлари ўртасида бошланган отишма хамон давом этаётган эди. Маълумотларга кўра, эрталабдан бери икки милиция ходими ўлдирилган. Шунингдек, 35-ўрта мактаб якинида бир аёлга ўк теккани хакида хам хабар берилмокда. Аёлнинг шахси хозирча аникланмаган.

"TRIBUNE-uz" мухбири берган маълумотларга кўра, отишма жойида 137-сонли болалар богчаси портлашларни уюштирган гурух томонидан эгалланган. Мазкур манба богчадаги болаларнинг ташкарига чикариб юборилганини билдирди.

Тошкентдан олинаётган бошка маълумотларга кўра, пойтахтга олиб кирувчи барча йўллар беркитилган. Шунингдек, отишма худуди хам милиция ходимлари ва аскарлар томонидан ўраб олинган. Айрим маълумотларга кўра, бугун шахардаги барча мактаблар ва болалар богчаларида ўкувчилар ва тарбияланувчилар уйларига кайтариб юборилди.

Тошкентдаги отишма нихоясига етди

"Фергана.Ру" ва "TRIBUNE-uz" сайтларининг хабар беришича, Тошкентнинг "Ялангоч" мавзесида эрталабдан бери давом этаётган отишма махаллий вакт билан соат 15-30 да нихоясига етган. Ўзбекистон ИИВдаги манбадан олинган маълумотларга караганда, эрталаб айни мавзеда икки аёл томонидан портловчи мосламалар харакатга келтирилган эди. Кейинрок худди шу ердаги Й. Охунбобоев кўчасида портлашларни уюштирган номаълум гурух аъзолари бир уйни эгаллаб олишган ва ўша ердан туриб отишма олиб боришган. "Фергана.Ру" хизматининг хабар килишича, ушбу уйни ишгол килиш вактида хукук-тартибот ходимлари жами 13 кишини ўлдиришган. Айни пайтда "TRIBUNE-uz" сайти 6 кишининг ўлдирилгани хакида маълумот бермокда. Мазкур сайт мухбири номаълум гурух вакилларининг Тошкентга Газалкентдан келишганини хам хабар берган.

Тошкентдаги дастлабки портлашлардан бир кун ўтгач: Ким нима демокда?

Кеча Тошкент ва Бухорода содир бўлган портлашлардан кўп ўтмай, Ўзбекистоннинг Козогистон, Киргизистон ва Тожикистон билан чегараларида назорат кучайтирилган. Жумладан, бу мамлакатлар ўзларининг чегара якинидаги стратегик жихатдан мухим иншоотларида назоратни кучайтиришган.

Айни пайтда портлашларга турли хил давлат рахбарлари, махаллий ва халкаро ташкилотлар томонидан билдирилган муносабатлар оммавий ахборот воситаларида ёритилмокда.

АКШ маъмурияти душанба куни Ўзбекистонда содир килинган "маънисиз зўравонлик амалиётларини кескин коралади". Бу хакда давлат департаментининг расмий вакили Ричард Баучер баёнот берган. Унинг сўзларига караганда, кечаги вокеалар давомида Америка фукароларидан хеч ким зарар кўрмаган. Тошкентдаги АКШ элчихонаси душанба куни виза беришни вактинчалик тўхтатган бўлса-да, аввалги тартибда ишлашда давом этаяпти. Баучернинг айтишича, Тошкентдаги элчихона фаолиятини тўхтатиш кўзда тутилмаган. Шунингдек, у хозиргача Ўзбекистон хукуматининг АКШга портлашлар борасида хамкорлик килиш юзасидан мурожаат килмаганини хам билдирди.

Айни пайтда Русия ташки ишлар вазирлиги расмий вакили А. Яковенко томонидан таркатилган баёнотда Русиянинг "Ўзбекистонда содир этилган террористик амалиётлар хакидаги хабарларни нафратланиш билан кабул килганлиги" айтилади.

Кеча Козогистон президенти Н. Назарбоев Ўзбекистон президентига телеграмма йўллаб, Тошкент ва Бухорода содир бўлган портлашлар туфайли ўз хамдардлигини изхор килган. Телеграммада у бўлиб ўтган вокеалар хакидаги хабарларни изтироб ва хавотир билан каршилагани айтилади. "Бизнинг мамлакатимиз ва шахсан мен ўзбек халки ва сиз учун огир бўлган бу кунларда хар кандай ёрдам ва кўмакни такдим килишга тайёрмиз", - дейилади телеграммада. 29 март кунининг ўзидаёк икки мамлакат президентлари ўртасида телефон сухбати бўлиб ўтди. Улар терроризмга карши кураш ва хавфсизликни таъминлаш бўйича хамкорлик килишга келишиб олишган.

Бу орада Ўзбекистон "Эрк" демократик партияси ва "Бирлик" харакатининг интернет сахифаларида хам бу мухолифат партияларининг баёнотлари чоп этилди. Хар иккала баёнотда Тошкент ва Бухорода бўлиб ўтган портлашлар кораланади хамда террорчилик амалиётларини хеч нарса билан оклаб бўлмаслиги таъкидланади.

Шунингдек, кеча "Эзгулик" инсон хукуклари жамияти хам бўлиб ўтган вокеалар юзасидан баёнот таркатди. Баёнотда содир этилган террорчилик амалиётлари кораланиб, вафот этганларнинг оила аъзоларига таъзия билдирилган. "Эзгулик" жамияти Ўзбекистон хукуматини бўлиб ўтган ходисалар хамда уларни содир килганларга карши кўлланган чоралар юзасидан тўлик ва очик маълумот беришга чакирди.

Шу ўринда "Евразия Таймс Ньюс Нетворк" интернет сахифасининг бош мухаррири А. Эшманов томонидан Тошкент вокеаларига берилган изохни хам эслаб ўтиш жоиз. Мазкур сайтда чоп этилган ўз маколасида А. Эшманов Тошкентда ва Бухорода бўлган портлашларнинг Ўзбекистон махсус хизматлари томонидан уюштирилган ва президент Каримов режими манфаатлари учун хизмат килишга каратилган бўлиши мумкинлигини ёзади.

Кеча кечкурун "ЦентрАзия" сахифасида чоп этилган ўзбекистонлик мухолифатчи Хазраткул Худойбердининг портлашларга нисбатан муносабати хам эътиборга молик. Унинг ёзишича, Ўзбекистонда бўлиб ўтган портлашларга хукуматнинг ўзи сабабчи бўлган. "Хеч кандай катагон окибатсиз колмайди, - деб ёзади у. - Энди тахкирланган, камситилганлар, ака-укалари ва опа-сингиллари режим ертўлаларида кийнаб ўлдирилганлар жавоб бера бошлашди. Ўзларининг гайриконуний ишлари учун качондир жавоб беришлари мумкинлигини унутиб кўйган кизил калпокли жаллодлар - милиционерлар уларнинг нишони бўлди. Милиционерлар менинг кизил калпогим менга истаган ишни килишга хукук беради, деб ўйлашаётганди. Лекин улар ва уларнинг Каримов, Алматов ва Иноятов каби рахбарлари бир нарсани унутиб кўйишди: Халкни бетўхтов тахкирлаб бўлмайди. У эртами-кечми шунака куч билан жавоб берадики, бу жаноб жаллодлар каерга кочишни хам билмай коладилар".

Kondoliza Rais ko`rsatma berish mazhbur bo`lmoqda.

Нихоыат Ок Уйа ўз холатини ўзгартирди. Энди президентнинг миллий хавфсизлик Кондолиза Райсбўйича ёрдамчиси К.Раиса 2001 йил 11 сентябр вокеаларини текшириш комиссиясига кўрсатма берадиган бўлди.. Хозиргача Буш ва К. Раис АКШ конститутсиясига шама килиб, курсатмалар беришдан бош тортиб келмокда эдилар.а Бушнинг бундай йўла тутишига президентнинг собик хавфсизлик бўйича ёрдамчиси Ричард Кларкнинг якинда уни каттик танкид килиб чикиши сабаб бўлди, деб кўрсатилмокда.а

11 Сентябр арафасида террористик хавфга этарли даражада эътибор бермади каби айибловларни Ок Уй ўзига кабул килмай, у уларни рад киломокда.

Кискаси К.Раиснинг кўрсатмаларини факат комиссия аъзолари ямас, балки террористик харакатда халок бўлганлар кориндашлари хам тингламокчилар.

Nihoyat Oq Uyа o`z holatini o`zgartirdi. Endi presidentning milliy xavfsizlik bo`yicha yordamchisi K.Raisа 2001 yil 11 sentyabr voqealarini tekshirish komissiyasiga ko`rsatma beradigan bo`ldi. Hozirgacha Bush va K. Rais AQSh konstitutsiyasiga shama qilib, ko`rsatmalar berishdan bosh tortib kelmoqda edilar.а Bushningа bunday yo`l tutishiga prezidentning sobiq xavfsizlik bo`yicha yordamchisi Richard Klarkning yaqinda uni qattik tanqid qilib chiqishi sabab bo`ldi, deb ko`rsatilmoqda.а

11 Sentyabr arafasida terroristik xavfga etarli darajada eТtibor berilmadi kabi ayiblovlarni Oq uy o`ziga qabul qilmay, ularni rad qilmoqdalar.

Qisqasi, K.Raisning ko`rsatmalarini faqat komissiya aТzolari emas, balki terroristik harakatda halok bo`lganlar qorindashlari ham tinglamoqchilar.

BBC, rus xizmati, 30 mart, 2004, 20:06 MSK

Белый дом не хочет создавать прецедента из показаний Кондолизы Райс

Бугун 2004 йил 29 март, душанба, йилнинг 89-куни, бу йилдан яна 277 кун колди.

Bugun 2004 yil 29 mart, dushanba, yilningа 89-kuni, bu yildan 277 kun qoldi. ааааааааааа

Bugunning fikri: "Materialistlar va aqldan ozganlar hech qachon ikkilanmaydilar(Материалистлар ва аклдан озганлар хеч качон иикиланмайдиларФ-а Angliyalik yozuvchi (Англиялик ёзувчи) G.K. Chesterton(Г. К. Честертон) (1874-1936).

1973 yilning 29-martida,а Qo`shma Shtatlar Janubiy Vetnamda eng so`nggi marta jang qildi.аа 1973 йилнинг 29-мартида,а Кушма Штатлар Жанубий Ветнамда энг сўнгги марта жанг килди.а

1638: Shved mustamlakachilari hozrgi Delaverani tashkil etdilar. Швед мустамлакачилари хозирги Делаверани ташкил этдилар.

а1790: Qo`shma Shtatlarning 10- prezidenti Jon Taylerа tugildi.а Кўшма Штатларнинг 10- президенти Жон Тайлера тугилди.а

1867: Buyukbritaniya parlamenti Shimoliy Amerikani Kanada dominioni etib tasdiqladi., Буюкбритания парламенти Шимолий Американи Канада доминиони этиб тасдиклади.

1943: Ikkinchi Jahon urushi davomida AQSH go`sht, soriq yog` va bushloq mahsulotlaridan isteТmolga chegara o`rnatdi(kartochka joriy etdi). Иккинчи Жахон уруши давомида АКШ гушт, сорик ёг ва бушлок махсулотларидан истеъмолга чегара ўрнатди(карточка жорий этди).

а1957: Bundan 46 yil ilgariа Sues kanali ishga tushdi. Бундан 46 йил илгариа Суест канали ишга тушди. а

 

1990: Bundan 13 yil ilgari Sovetlarda IL-114 samoletining birinchi parvozi sodir bo`ldi.а Бундан 13йил илгари Советларда ИЛ-114 самолетининг биринчи парвози содир бўлди.

28 мартдан 29 ўтар кечаси ва бугун эрталаб Тошкентда портлашлар юз берди. 28 martdan 29 martga o`tar kechasi vaа bugun ertalab Toshkentda portlashlar yuz berdi.

Ўзбекистон бош прокурори маълумотларига кўра портлашларда 19 киши халок бўлиб, 26 киши яраланган.

Ўзбекистон бошлиги И.Каримовнинг тасдиклашича бу портлашлар олдиндан махсус ташкил килинган. Уларни тишкил этувчи асосий экстремистик кучлар мамлакатдан ташкаридадирлар. Бошлик шуни хам алохида таъкидлади: УЎйлайманки бу портлашлар Нарўз арафасида содир бўлиши керак эди. Бирока хавфсизлик кучлари томонидан кўрилган тадбир чоралар окибатида уларнинг режалари бузилганди( Шунака тахмин олдиндан маълум бўлган бўлса нега портлашларга йўл кўйилди, экан?)Ф. O`zbekistan Bosh prokurori maТlumotlariga ko`ra portlashlarda 19 kishi halok bo`lib, 26 kishi yarador bo`lishgan.

O`zbekiston boshlig`I I.Karimovning tasdiqlashicha bu portlashlar oldindan maxsus tashkil qilingan. Ularni tashkil etuvchi ekastremistik kuchlarа mamlakatdan tashqaridadirlar. Boshliq shuni ham alohida taТkidladi: УO`ylaymanki, bu portlashlar Navro`z arafasida bo`lishi kerak edi. Biroq xavfsizlik kuchlari tomonidan ko`rilgan tadbir-choralar oqibatida ularning rejalari buzildi(Shunaqa taxmin oldindan maТlum bo`lgan bo`lsa, nega portlashlarga yo`l qo`yildi, ekan?Ф. (c) РИА "Новости". Самые горячие новости от РИА "Новости"

Avstraliya hukumati terrorga qarshi yangi choralar ishlab chiqdi.

Avstraliya hukumati terrorga qarshi qattiq choralar qo`llashni ko`zda tutgan yangi qonun loyihasini ishlab chiqdi va mamlakatning maxsus xizmat sohasi mablag` taТminotini kengaytirdi. Avstraliya matbuot organlari xabariga qaraganda bu qonun loyihasi politsiya yangi hukuklar beradi. Masalan, terrorda shubha bilan tutilganlarni bir sutkaga qadar tutib turishlari mumkin. Hozirgacha bu muddat to`rt soat edi. Qonun mamlakatning milliy parlamentida tastiqlanishi kutilmoqda. /  (c) РИА "Новости". Самые горячие новости от РИА "Новости"

Австралиыа хукумати террорга qарши янги чоралар ишлаб чикди.

Австралия хукумати террорга карши каттик чоралар куллашни кўзда тутган янги конун лойихасини ишлаб чикди ва мамлакатнинг махсус хизмат сохаси маблаг таъминотини кенгайтирди. Австралия матбуот органлари хабарига караганда бу конун лойихаси политсияга янги хукуклар беради. Масалан, улар террорда шубха билан тутилганларни бир суткага кадар тутиб туришлари мумкин. Хозиргача бу муддат тўрт соат эди. Конун мамлакатнинг миллий парламентида тасдикланиши кутилмокда. /а (с) РИА "Новости". Самые горячие новости от РИА "Новости"

NATO-ga ettita yangi aТzolar kiradi. 29.03.2004 14:36 | й Вести.Ru

Фото ЕРА

 

аNATO harviy bloki bugun ettita yangi aТzolar bilan to`ldiriladi. Ular: Bolgariya, Ruminiya Slovakiya, Sloveniya va Boltiq bo`yi mamlakatlari(Latviya, Litviya va Estoniya)dir.а Bu munosabat bilan o`tkaziladigan yig`ilish va yangi aТzo mamlakatlarga rasmiy hujjatlar topshirish marosimi AQSH moliya vazirligida(УKesh rumФ-katta zal) bo`ladi.

а

аНАТО-га еттита ыанги аъзолар киради. 29.03.2004 14:36 | й Вести.Ру

НАТО харбий блоки бугун еттита янги аъзолар билан тўлдирилади. Улар: Болгария, Руминия Словакия, Словения ва Болтик бўйи мамлакатлари(Латвия, Литвия ва Эстония)дир.а Бу муносабат билан ўтказиладиган йигилиш ва янги аъзо мамлакатларга расмий хужжатлар топшириш маросими АКШ молия вазирлигида(УКэш румФ-катта зал) бўлади.аааа й Вести.Руаа й Вести.Ru

а

Astronomlar Erning yangi yo`ldoshi- ikkinchi Oy topishdi. 29.03.2004 15:06 | NEWSru.com

Astronomlar Er atrofida yana bir Oy-asteriod aylanayotganini sezib qolishdi. Unga Oy-asteriod- 2003 YN107 ism berildi.а Bu oyni topgan reaktiv harakatlar Laboratoriyasining olimlariа u oy Er atrofida 2006 yilgacha aylanadi, deyishayaptilar.а Olimlarning ko`rsatishicha bu asteroid 1996 yildan boshlab er tortish zonasiga kirib qolgan.

 

Bundan ikki yil muqaddam ham shunga o`xshash asteroid paydo bo`lgandi. Uni 2002 AA29 ism bilan atashgandilar. Ammo u hozir Erdan ancha uzoqlashdi. U keyingi 500 yil ichida Erga УYo`ldoshФ bo`la olmaydi..

 

Астрономлар Ернинг янги йулдоши- иккинчи Ой топишди. 29.03.2004 15:06 | НЕWSru.com

Астрономлар Ер атрофида яна бир Ой-астериод айланаётганини сезиб колишди. Унга Ой-астериод- 2003 YN107 исм берилди.а Бу ойни топган Америка реактив харакатлар Лабораториясининг олимлариа у ой Ер атрофида 2006 йилгача айланади, дейишаяптилар.а Олимларнинг кўрсатишича бу астероид 1996 йилдан бошлаб ер тортиш зонасига кириб колган.

 

Бундан икки йил мукаддам хам шунга ухшаш астероид пайдо бўлганди. Уни 2002 АА29 исм билан аташгандилар. Аммо у хозир Ердан анча узоклашди. У кейинги 500 йил ичида Ерга УЙўлдошФ бўла олмайди..

NEWSru.com ааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааNEWSru.com

 

Ovropa chimpionlari .03.2004 14:36 | ИноСМИ.Ru
а

УFaynenshl TaymsФ saiti uch oy davomida o`z oquvchilaridan so`nggi 25 yil ichida eng buyuk ovropalik kimligi haqida so`roq o`tkazibdilar. Bu savol javobning natijalari quyidagilarni beribdi: 1. Ioan Pavel II 2. Mixail Gorbachev 3. Margaret Tetcher . Ulardan juda katta farqlar bilan Norvegiya Bosh vaziri-Gro Harlem Brundland,а Gelmut Kol, Ovrokimssiya raisi Jak Delorа vs boshqalar keladi. Ammo boshqa haqida maТlumot keltirilmaydi.


аОвропа чимпионлари .03.2004
14:36 | ИноСМИ.ru

а

УФайненшл ТаймсФ сайти уч ой давомида ўз ўкувчиларидан сўнгги 25 йил ичида енг буюк овропалик кимлиги хакида сурок ўтказибдилар. Бу савол жавобнинг натижалари куйидагиларни берибди: 1. Иаон Павел II 2. Михаил Горбачев 3. Маргарет Тетчер . Улардан жуда катта фарклар билан Норвегия Бош вазири-Гро Харлем Брундланд,а Гелмут Кол, Оврокимссия раиси Ж. Делора ва бошкалар келади. Аммо бошкалар хакида маТлумот келтирилмайди.

 

 

СЕНИКИ, СЕНИКИ, МИНАЛАР!

"Кеча кечки 5-00 ларда шимолий Тожикистондаги Исфара туманининг Кизилбулок кишлогига якин адирга борган 3 бола ўзбек-тожик чегарасига кўйилган минага дуч келиб халок бўлган. Тожикистон фавкулодда холатлар вазирлигининг Сўгд вилояти бўлимидан хабар беришларича, каттик мина портлаши натижасида ака-ука Мусаевлар - 13 ёшли Авазхон ва 15 ёшли Эргашали фожеа юз берган жойда халок бўлишган. Портлаш жарга учириб юборган 12 ёшли Максуд Бобоев беморхонада жон таслим килган. Тожикистон расмийларининг маълум килишларича, кейинги 3 кун давомида ўзбек-тожик чегарасида минага дуч келган 4 бола хаётдан эрта кўз юмган. Аввалрок Конибодом туманида яшаган 10 яшар Рашид Умаров чегарага якин ерда кўй бокиб юрганда фожега йўликканЕ Расмийларнинг билдиришларича, 2000 йил августида ўзбек-тожик чегарасига кўйилган пиёдаларга карши мина портлаши натижасида юз берган дастлабки фожеадан сўнг хозиргача мина хаётини олиб кетган тожикистонл! иклар сони 64 нафарга етди. 44 нафар тожикистонлик мина портлаши натижасида яраланган. Минага дуч келганлар орасида 10 дан ортик болалар, мактаб ўкувчилари бор. Жумладан, кейинги 3 бола халок бўлган айни Кизилбулок кишлогидан яна 2 кизалокнинг умри мина портлаши натижасида киркилган ва бошка бир кизалок яраланган эди. Чегараларни миналаштириш хакида гап борар экан, ўзбек томони ўз хавфсизлигини кўзлаган холда факат ўз худудини миналаштирганини таъкидлаб келадиЕ Ўзбекистон хукуматига кўшни давлатлар томонидан (кўйилган) мина майдонлари харитасини такдим этиш талаблари кондирилмаганЕ"

"Би-би-си", 2004 йил, 26 март



Миналар!.. Миналар!.. Миналар!.

Калбларга кадалган ниналар!

Кўшнингнинг богига сен кўмган
Балодан садпора сийналар!

Максудлар етмади максадга
Кулади чўккию зиналар

Дастингдан оналар, кизларни
Тарк этди ўсмаю хиналар.

Сени-чи? Дилингни эй, качон
Тарк этар адоват, гиналар?!

Енгингга яширган пичогинг
Авазу Эргашни киймалар.

Музлаган, тош котган виждонинг
Билмайман, эх, качон кийналар?...

Сеники! Сеники, миналар!
Калбларда бигиздек ниналар!

Musulmon O`zbekiston

 

Бугун 2004 иил 28 март, якшанба, йилнинг 88-чи куни, бу йилдан яна 2798 кун колди.

Бугуннинг фикри: УАгар сиз ўзингиз хакингизда хакикатни сўзлай олмасангиз, бошкалар хакида буни сўзлашга хакли эмассиз.Фа -Вир жения Вулф(1882-1941)

364: Византия империяси Гарбий ва Шаркий кисмларга бўлинди.

1380: Венесианлар ва генуэзлар ўртасидаги жангда ўк дори(порох) ишлатилди.

1483: Италиан рассоми ва меъмориа Рафаэль тугилди.

1776: Россияда Болшой театр ташкил этилди.

1797: АКШ-да Кир ювиш машинаси патент этилди

1898: АКШ Олий суди иммигрантларнинг болалри мамлакат гарждани хукукига эга бўлиш хакида карор Кабул килди.

1910:а Франсияда жахонда илк марта гидроучок(гидросамолет) осмонга кўтарилди.а

1930: Туркиянинг Константинопол ва Ангора шахарлари исмлари Истамбул ва Анкара бўлиб ўзгарди.

1939: Испанияда фукаролара уруши тугади.

1940: АКШ олимлари ураннинг плутония- 239 изотопини очганликларини баён килдилар.а

1956:Совет Иттифокида чикадиган УПравдаФ газетаси УШахсга сигиниш нима учун марксизм-лениннизм рухига ёдФ, макола босиб чикарди

1969: АКШ 34-чи президенти Д.Д Эйзенхауэр 78 ёшида Вашингтонда вафот этди.

а1971:Совет Иттифокида УЖигулиФ енгил машиналари чикарила бошлади.

Associated Press ва mail.ru хабарларига кўра тарихда бугун содир бўлган энг мухим вокеалар куйидаги саналарда ўткан экан:

Bugun 2004 yil, 27 mart, shanba, yilning 87-kuni, bu yildan 279 kun qoldi.

Бугун 2004 иил 27 март, шанба,а йилнинг 87-чи куни, бу йилдан яна 279 кун колди.

Бугуннинг фикри:а ФКишиларнинг у ердан бу ерга силжишлариа тезлашди, аммоа билмадим,а улар нималарни дурустламокчиларФ- Америкалик ёзувчи. Вилла Катер(1873-1947)

1977: КЛМ компаниясининг Боинг 747 учоги учиш вактида портлаб кетиши окибатида 582 киши халок бўлди.

1512: Испаниялик тадкикотчи Жуан Понче де Леона Флоридани очди.

1625: Жамес-I-нинг ўлимидан сўнг Чарлес-I Англия тахтига ўтирди.

1744: Тарихчи, УПолк Игорево хакида сўзФни топган, Рус санъат академияси президенти Алексей Мусин-Пушкин тугилди(1794-99 йй.),."Полк Игорево хакида сўзФ поэмаси бўлмаганлиги, у А.Мусин-Пушкиннинг шахсий ижоди эканлиги хакида тарихий маълумотлар бор.

1793: Екатерина-II Украинанинг ўнгкиргок кисмини Россияга кўшиб олганлиги хакида манифест чикарди.

1845:а Биринчи Нобел мукофоти лауреати, рентген нурлари кашфиётчиси, олмон физиги Вилгелем Рентген тугилди.а

1854: Крим уруши бошланди(Англия ва Франсия Роосияга уруш эълон килди).

1860:а Нью-Йоркда шиша ёпкич патентланди.

1878: Крестьянин Ф. Блинов биринчи гусенатсиали трактор кашф этганлиги хакида патентга ариза берди.

1899: Маркони биринчи халкаро радиосеанс ўтказди.

1914:а Брюссел госпиталида дунёда илк дафа кон куйиш амалга оширилди.

а1935:аа СССР-да Фхалк душманлариФ устидан махкама ўтиказиш максадидаа НКВД(Народных коммиссаров внутренных дел)нинг фавкулодда УучлигиФ тузилди.

1958: Н.Хрущев КПСС Бош секретари лавозими билан бирга СССР Вазирлар Кенгаши Раиси мансабига хам тайинланди.

1964: Алякаскада ер кимирлаши окибатида 114 киши халок бўлди.

1968:а Биринчи Совет асронавти Юрий Гагарин авиа фалокатида халок бўлди.

Бугун 2004 иил 26 март, жума,а йилнинг 86-чи куни, бу йилдан яна 280 кун колди.

Bugun 2004 yil 26 mart, juma, yilning 86-kuni, bu yildan 280 kun qoldi.

Бугуннинг фикри:а "Шоирга шу аник бўлдики, ватан уни канчалик эркалаб авайласа, у хам худди шундай ватанни эркалаб авайлар экан". - Валт Ваитман(1819-1892)

1328: Бундан 675 йил мукаддам Владимир буюккнязлиги тахтига Иван-I Калита ўтирди.

а1827: Композитор Л. Бетховен Вена шахрида вафот килди.

1863: Бундан 140 йил мукаддам Англиялик инженер, кашфиётчи ва саноатчи, "Роллс-РойсФ компаниясини ташкил этган Генри Ройс тугилди.

1892: Шоир Валт Ваитман вафот килди.

1958: АКШ Тадкикот -III йўлдошини мувафаккиётли фозага учирди.

1969: 34 йил мукаддам Совет Иттифокида биринчи марта об-хаво Йўлдоши УМетериор-1Ф ишга туширилди.

1971: Шаркий Покистон уз мустакиллигини эълон килди. У Бангладеш, деб юритила бошлади.

1974: Бундан 29 йил мукаддам Совет Иттифокида (Ленинград шахрида) Болтик заводида биринчи огир атом-ракеталиа крейсер УКировФа ишлга туширилди.аа

1979:а Миср президенти Анвар Саадат ва Исроил бош вазири М. Бегин тарафидан Ок Уйда(АКШ)аа Кэм Дэвида шартномаси имзоланди

1995: Бундан саккиз йил аввал Овропа иттифоки буйлаб моллар, капитал ва кишиларнинг(гражданларнинг) эркин харакати хакида Шенген шартномаси ишга тушди.а

Бугун 2004 иил 25 март, пайшанба,а йилнинг 85-чи куни, бу йилдан яна 281 кун колди.

Bugun 2004 yil 25 mart, payshanba, yilning 85 Ц kuni, bu yildan 281 kun qoldi.

1965: йилнинг 25 мартида Америкада инсон хукуклари химоячиси Мартин Лютер Кинга кораларнинг сайловларда катнашиш хукукини талаб килиб 25 минг кишининг капитолияга юришини( маршини) бошлади.а

1894:а Якоб С. Сохей федерал хукуматдан ёрдам талаб килмок учун ишсизлар УармиясиФнинг Массиллон(Огай Огайо)-дан Вашингтонга юришини бошлади.аа

1918:а Клюд Ашил Дебюси вафот килди.

1954:а РЦАа компанияси рангли телевизор кисмларини ишлаб чикара бошлади.

1957: Овропа Иктисодий хамкорлиги- УУмумий бозорФ ва УОвроатомФ тузиш хакида Рим шартномаси имзоланди.

1975: Саудия Арабистони подшохиа Фаисал аклдан озган жияни томонидан ўлдирилди. Котил ўша йили июн ойидаа боши танасидан олиниш йули билан ўлдирилди.

1998: Нью Йоуркда америкалик Марк ва Роберта Грисволдлар ўпишиш бўйича дунё рекорди ўрнатдилар. Улар 29 соат давомида бирорта хам танафус килишмасдан ўпишиб турдилар.

Бугун Гритсияда миллий байрам, бугун унинга мустакил кунидир.

 

 

 

Hosted by uCoz